Iskustvo pejzaža | Landscape experience. Robert Jankuloski i Monika Moteska

Nakon uspešne prezentacije izložbe Iskustvo pejzaža Roberta Jankuloskog i Monike Moteske u Paviljonu Severne Makedonije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije, izložba se predstavlja u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. U pitanju je multimedijalni projekat u čijem fokusu je istraživanje arheologije prostora, slojevitosti napuštenih i zapuštenih predela unutar kolektivne kulture sećanja/memorije i oživljavanje „prisustva neprisutnog“, te njihovog pozicioniranja u novi kontekst. Odnosi života i smrti, lepog i ružnog, zdravog i otrovnog, čine osnovu kritičkog pristupa tema kojima su se autori prethodno bavili.

„Čovek je jedino biće koje je svesno svog postojanja“, u kontekstu filozofije egzistencije — ukoliko nastavimo sa Sartrovim razmišljanjem o čovekovoj slobodi u smislu ličnog izbora, odabira mogućnosti i preuzimanja odgovornosti za događaje i rizike za čovekovo postojanja, izvodi se zaključak ili protivrečnost o besmislenosti ili apsurdnosti ljudskog postojanja, što se često potvrđuje na mnogim primerima kroz istoriju čovečanstva. Projekat Iskustvo pejzaža Roberta Jankuloskog i Monike Moteske razmatra ovu temu, kao i mnoge druge podslojeve.

Pitanja koja postavljaju direktno su usmerena na povezanost ekologije sa korporativnim imperijalizmom, rodnim perspektivama, kolektivnim identitetima i značajem dekolonizacije ne samo istorije već i prirode. Razmatraju odnose moći u društvu i opasnosti koje nose međusobne borbe kroz bezumne ratove (bilo da su u pitanju ekspicitni ili implicitni, realni ili psihološki, fizički ili hemijski) i sve agresivnije neoliberalno iskorišćavanje i zloupotreba prirodnih resursa. Istražuju pitanja ljudskih sloboda, odgovornosti i rizika za sopstvena delovanja, te pitanje opstanka humanosti kao vrednosti savremenog društva. Bave se nagomilanim problemima, ukazujući na važnost uspostavljanja novog poretka koji bi pružio mogućnost prevazilaženja antropocentričnog pogleda na svet. Može li lepo biti istovremeno i podmuklo ružno, te može li estetski vredno postati sluga zla?