Dunavski dijalozi

,,Današnji čovek živi jedan selektovani život, život koji mu određuju imperativi tržišta i politike. U takvom svetu filozofija i umetnost doživljuju stanje nepotrebnosti.  Život se odvojio od nje, ili je ona zaostala za životom, pa se čini skoro nepotrebnom…  O tome razmišlja ugledni makedonski reditelj Slobodan Unkovski koji postavlja  pitanje „ne samo čemu umetnost služi danas – već kome“?   Ipak, u kriznim okolnostima savremenog sveta, umetnost ima izuzetno značajnu ulogu: u opštoj distopiji ona, u određenom smislu, insistira na nekim stavovima iz Hegelove „Fenomenologije duha“ gde se govori da osvešćena vlastita misao omogućava čoveku da shvati suštinu stvari, to jest da prepozna istinski karakter sveta i vremena u kome živimo. U aktuelnom trenutku, u svetu drastično poremećenih sistema vrednosti, umetnikove namere se usmeravaju ka obnavljanju značaja estetskog sistema u kojem cilj nikako nije klasični ideal lepote već alternativni ideal vitalnosti. Zapravo, kao i uvek, umetnost je tu „ne da bi se izdvojoila, nego da bi svojim primernom bila model drugim znanjima i drugim praksama“ (Filiberto Mena). Svojim estetskim sistemom, svojom plastičkom mišlju, svojim prisvajanjem novih medijskih mogućnosti kao izražajnih sredstava, svojim ekspresivnim ili racionalističkim reakcijama, svojom etičnošću, svojim humanističkim potencijalima – umetnost nudi stvarno saosećanje sa postojećom ljudskom patnjom, sa usudom koji treba prepoznati i prevazići“.