Opening time
03
Septembar 2026. u 20h
DUNAVSKI DIJALOZI 2026: RITUALI I RITMOVI | OTVARANJE CENTRALNE IZLOŽBE
Otvaranje: 3. septembar 2026. u 20.00 časova
Muzej savremene umetnosti Vojvodine / Museum of Contemporary Art Vojvodina, Dunavska 37, Novi Sad
Umetnici: Assunta Abdel Azim Mohamed (AT), Marina Abramović (US), Isidora Branković (BH), Pavel Brăila (MD), Igor Grubić (HR), Nikita Kadan (UA), Šejla Kamerić (BH), Rusudan Khizanishvili (GE), Marina Marković (RS), Marko Marković (HR, AT), Mihael Milunović (RS, FR), Ciprian Muresan (RO), Nedko Solakov (BG), Ewelina Węgiel (PL), Erwin Wurm (AT)
Kustosi: Ksenija Marinković (RS), Charles Moore (US)
Trajanje izložbe: 3 – 18. septembar 2026.
Tema Dunavskih dijaloga 2026, Rituali i ritmovi, fokusira se na savremenu umetnost dunavskog regiona, polazeći od činjenice da je ovaj prostor kroz istoriju oblikovan različitim kulturnim, političkim i duhovnim uticajima, ostavljajući za sobom nasleđe hibridnih identiteta, višeslojnih kulturnih matrica i specifičnih kolektivnih sećanja.
Promišljajući o osnovnoj ideji koja prožima sva dosadašnja izdanja manifestacije – čoveku i humanističkoj dimenziji umetnosti – tema Rituali i ritmovi otvara pitanja o onome što je u nama jedinstveno ljudsko i načinu na koji kreiramo stvarnost, oslanjajući se ne samo na intelekt i veštine, već i na mogućnost premošćavanja različitih dimenzija kroz koje se oblikuju i deluju uverenja.
Rituali se u ovom kontekstu posmatraju kao zajednički imenitelj – gestovi i prakse koje su kroz vekove ljude istovremeno zbližavali i razdvajali. Oni nisu vezani samo za religiju i tradiciju, već predstavljaju univerzalni jezik ponavljanja, zajedništva i unutrašnje transformacije. Kao ritmovi disanja ili ciklusi prirode, rituali označavaju kontinuitet i promenu – prostor u kojem zajednica sebe potvrđuje, ali i preispituje.
Kao i svi prirodni i društveni procesi, umetnost se odvija u ritmovima – u ponavljanju i varijaciji, u stalnom pokušaju da uhvati korak s vremenom koje oblikuje naše postojanje. U savremenom trenutku, suočeni sa ubrzanim tehnološkim razvojem, promenom odnosa prema starenju i smrti, razvojem veštačke inteligencije i pitanjima etičkih granica i opšteg dobra, suočavamo se i sa potrebom za novom vrstom kolektivne i individualne refleksije.
Umetnost preuzima evolutivnu ulogu – da probudi najdublje slojeve čoveka, otvori prostor introspektivnog dijaloga i kolektivnog osvešćenja.
Rituali i ritmovi stoga nisu samo tematski okvir izložbe, već i metafora za umetničke procese ovog regiona: način na koji umetnici pronalaze odgovore na strahove i nemire savremenog doba, kako zamišljaju zajedništvo i oblikuju vizije sloge, solidarnosti i ljubavi.