(Dis)kontinuiteti

Galerija K: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Trajanje: 21. decembar 2017. – 15. februar 2018.

Kustosi: Dragana Garić Jovičič │ Andrea Palašti

Umetnici: Larisa Ackov, Velimir Andrejević, Teodora Ivkov, Tadija Janičić, Sonja Jo, Tibor Lazar, Filip Markovinović, Marina Milanović, Milan Nešić, Miodrag Perić, Mileta Poštić, Arpad Pulai, Šok galerija i Rade Tepavčević

Naslanjajući se na ideju nekadašnjeg Novosadskog salona, koji je zbog finansijskih i organizacionih teškoća u poslovanju nakon izložbe 2011. godine prestao da postoji, Muzej savremene umetnosti Vojvodine otvara vrata novom projektu pod radnim naslovom Vojvođanski salon čiji će zadatak biti praćenje, podržavanje i prezentacija savremene umetničke scene u Vojvodini.

Pored uvida u aktuelnu umetničku praksu u Vojvodini, izložba bi se u proširenom obimu prezentovala i u drugim vojvođanskim gradovima, a ono što je možda najvažnije je da bi ovakav godišnji uvid bio prilika za afirmaciju brojnih nevidljivih autora, kao i mladih umetnika, uz mogućnost produkcije novih umetničkih dela.

Ovogodišnjom selekcijom, koju potpisuju kustoskinje Dragana Garić Jovičić i Andrea Palašti, biće predstavljene različite aktuelne umetničke pozicije koje istrajavaju u nelogičnostima pred izazovima nestabilnog i dvosmislenog umetničkog (i društvenog!) okruženja te otuda i pitanje koji izgovara vojvođanski pulin na crtežu Radeta Tepavčevića u nazivu izložbe: Jesu sve ovce na broju?

Akcenat je bio na umetnicima koji su mladi, spremni na eksperimentisanje koji svojim radovima unose svežinu, humor i igru u izložbeni prostor. Zato su na ovoj izložbi predstavljeni umetnici koji stvaraju i po dve decenije rame uz rame sa onima koji su nedavno završili Akademiju umetnosti i čije vreme tek dolazi. Odabirom nekoliko najmlađih autora želeli smo da ih ohrabrimo da nastave sa radom, jer smo svi svesni koliki je podvig ostati dosledan sebi i svojoj umetnosti.

Izložba (dis)kontinuiteti: Savremena umetnost u Vojvodini, postavlja se kao eksperiment i proba (i prebrojavanje). Ona postavlja pitanje mogućnosti artikulacije jedne nove platforme za afirmaciju značajnih novih ostvarenja lokalnih autora iz oblasti vizuelnih umetnosti. Stoga smo postavili nekoliko pitanja samim umetnicima. Neki od ovih odgovora su u katalogu. Ta pitanja su ključna i za MSUV, i za publiku, ali i nas autorke:

• Kada nešto postaje umetnost? • Koji su to ključni problemi sa kojima se umetnik danas suočava? • Čiji rad (lokalnog) umetnika smatrate inspirativnim? • Koji je recept za srećniju umetnost? • Kako održavati kreativnu kondiciju?

(Dragana Garić Jovičič i Andrea Palašti, kustoskinje izložbe)

Novosadski salon je bila godišnja žirirana likovna manifestacija sa dugom tradicijom u Vojvodini. Održavala se od 1971. do 2011. godine, te je spadala je u ključne reprezente situacije i stanja na lokalnoj umetničkoj sceni; bilo odabirom umetnika, bilo neodabiranjem, to jest, marginalizovanjem npr. prakse novosadske neoavangarde. Novosadski salon je uvek predstavljao i društveno, ekonomski i politički kontekst u kojem je nastao i odvijao se.