Mesto održavanja: Dunavska 37, Novi Sad

Trajanje: Utorak 25. novembar 2014. u 11:00 časova

Pozvani učesnici: Gradski muzej Sombor, Moderna galerija – Likovni susret Subotica, Savremena galerija Zrenjanin i Muzej Terra.

Ideja Razgovora i prezentacija o vojvođanskim kolekcijama je da se upriliči susret kustosa i menadžera gradskih i pokrajinskuh institucija kulture koje poseduju kolekcije umetničkih dela i započnu razgovori o umrežavanju informacija o postojećim zbirkama, kao i o mogućem zajedničkom planiranju budućih saradnji.

Budući da MSUV poseduje i sam veliku zbirku savremene umetnosti Vojvodine, uglavnom druge polovine dvadesetog veka, a svesni nekontinuiranosti, teškoća ali i prednosti otkupa umetničkih dela tokom proteklih decenija, smatramo da je upoznavanje sa sadržajem i situacijom u postojećim zbirkama i kolekcijama, pre svega u gradskim, pokrajinskim i republičkim ustanovama potrebno kako bi ne samo stručna već i šira javnost bila upoznata sa njenim sadržajem i značenjem.

Ovo je prvi u nizu razgovora i prezentacija koje planiramo da organizujemo i u narednoj godini.

Razgovor i prezentacije su namenjeni ne samo stručnoj javnosti već i široj publici.

Ulaz je slobodan.

UMETNIČKA DELA

BIOGRAFIJE UMETNIKA / O TERRI

Igor Vasiljev je rođen 1928. godine u Beogradu, u porodici ruskih emigranata. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, koju je upisao 1948. godine, nakon nekoliko prekida trajno napušta 1952. godine, kada upisuje istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Pod nerazjašnjenim okolnostima, na studentskoj ekskurziji, tragično je izgubio život u proleće 1954. godine. Ostvario je više od 120 slika i manji broj crteža.

Milan Konjović (Sombor, 1898–1993) Slikarstvo je učio na Umetničkoj akademiji u Pragu (1919–1920), u klasi Vlaha Bukovca. Nakon dva semestra studije nastavlja samostalno, u Pragu (kod avangardnog češkog slikara Jana Zrzavia), Beču i po nemačkim muzejima u Minhenu, Berlinu i Drezdenu. Sa kra-ćim prekidima u Parizu je boravio od 1924. do 1932, gde je jedno vreme bio u ateljeu Andrea Lota. Od 1932. živeo je u Somboru. Pre rata pripadao je umetničkim grupama Oblik, Dvanaestori-ca, te Samostalni. Jedan je od inicijatora i osnivača pokreta umetničkih kolonija u Vojvodini i njihov najuticajniji učesnik. Od umetnikovog legata Somboru osnovana je 1966. godine Galerija “Milan Konjović”. Bio je član VANU od 1979. i SANU od 1986. Pored slikarstva, bavio se crtežom, grafikom i ta-piserijom.

Jelica Radovanović (1957, Dubrovnik). Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Odseku slikarstva u klasi profesora Radenka Miševića.

Dejan Anđelković (1958, Kraljevo). Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, Odsek slikarstva, u klasi prof. Stojana Ćelića, a poslediplomske studije u klasi prof. Milice Stevanović.

Jožef Ač (Ács József; Bačka Topola, 1914. – Novi Sad, 1990). Završio je Umetničku školu u Beogradu 1938. Do 1941. pohađao je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je direktor Škole za primenjenu umetnost u Novom Sadu od 1952. do 1956. i likovni kritičar dnevnog lista Magyar Szó od 1956. Inicijator je i jedan od osnivača umetničkih kolonija u Vojvodi-ni. Područja umetničkog rada: slikarstvo, grafika i crtež.

Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra je ustanova kulture čija je osnovna delatnost izlagačka, i ona se realizuje kroz samostalne i grupne izložbe koje se održavaju u prostoru galeriji Terra u Kikindi, kao i na drugim lokacijama u zemlji i inostranstvu, a u organizaciji ove ustanove.

Osim izložbene delatnosti, Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra organizuje istoimeni internacionalni simpozijum skulpture velikog formata u terakoti, jedinstven umetnički događaj ove vrste. Centar Terra može da se pohvali neprekinutom tradicijom organizovanja vajarskog simpozijuma pod istim nazivom dužom od trideset godina.

Ilija Bosilj (Šid, 1895–1972) Zemljoradnik, samouki slikar. Počeo je da slika u šestoj deceniji života, 1957. godine, kada je uradio prve crteže i gvaševe, a 1958. prve uljane slike. Često je slikao u ciklusima, a najobimniji su: Apokalipsa, Biblija, Ilijada, Leteće ptice, Životinje.

Apolonio Zvest je završio Akademiju likovnih umetnosti u Ljubljani 1960. Bio je profesor na odseku za grafičke umetnosti na Akademiji od 1973. do 1989. Smatra se jednim od najvažnijih slovenačkih umetnika s kraja 20.veka Radio je u raznim tehnikama, uključujući slikarstvo, grafiku, skulpturu, crtež, ilustraciju, mozaik i pejzaž . Učestvovao je na mnogobrojnim grupnim i međunarodnim izložbama i osvojio više od 30 nacionalnih i međunarodnih nagrada.

Boško Petrović (Novi Sad, 1922–1982) Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao je 1940. godine, da bi 1941. prekinuo studije i upisao se na Akademiju likovnih umetnosti u Budimpešti. Zbog rada u SKOJ-u isključen je sa studija i po povratku u Novi Sad uhapšen i zatvoren, 1942. godine. Od 1944. godine učestvuje u NOR-u kao član Propagandnog odeljenja glavnog štaba Vojvodine. Studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu nastavio je 1945. godine, a 1949. je prešao u Državnu majstorsku radionicu Mila Milunovića. Iste godine postaje profesor Škole za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Bio je jedan od osnivača umetničkih kolonija u Vojvodini i član “Grupe 57” u Beogradu. Sa Etelkom Tobolkom, 1961. godine, osniva radionicu za izradu tapiserija “Atelje 61” na Petrovaradinskoj tvrđavi. Na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Od 1975. bio je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Pored slikarstva bavio se grafikom, mozaikom i tapiserijom.