Akcione forme
Retrospektivna izložba Ilije Šoškić │MSUV│MSUB

12/10–24/12/2018

mail icon


 
Retrospektivna izložba Ilije Šoškić

 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

Otvaranje: U petak, 12. oktobra 2018. u 19 časova

 

Muzej savremene umetnosti, Ušće 10, Beograd

Otvaranje: U subotu, 13. oktobra 2018. u 13 časova

 

Kustosi izložbe: dr Zoran Erić, MSUB i Nebojša Milenković, MSUV

 

Izložba Akcione forme je prva retrospektiva Ilije Šoškića koja se održava u čitavom post-jugoslovenskom kulturnom prostoru. Takođe, to je prva izložba koju Muzej savremene umetnosti i Muzej savremene umetnosti Vojovodine organizuju zajednički, i istovremeno će se održavati u Beogradu i Novom Sadu. Koncepcija izložbe kustosa Zorana Erića i Nebojše Milenkovića osmišljena je i prilagođena izlagačkim prostorima oba muzeja.

U segmentu izložbe u Novom Sadu fokus je na radovima sa telom, te Šoškićevom ideološki osvešćenom delovanju u javnoj sferi. Reč je o ranim performansima, akcijama i živim slikama (tableau vivant) koje umetnik realizuje tokom prve polovine sedamdesetih u Italiji, ali i tokom čestih nastupa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Posebno su akcentovane one aktivnosti koje, u krajnjem ishodu, dovode do otelotvorenja poznatog avangardističkog načela po kom umetnik sâm postaje vlastitom umetnošću. Navedena faza kulminaciju doživljava najradikalnijim i svakako najpoznatijim Šoškićevim radom Maksimalna energija – minimalno vrijeme (1975), performativnim gestom revolverskog pucnja u zid rimske galerije L’Attico, koja u tom trenutku predstavlja epicentar svetske avangarde. Antipod ovom činu jeste višegodišnje uzdržavanje od umetnosti i potpuna posvećenost motociklizmu, koja takođe otelovljuje još jedan od ključnih principa Šoškićeve umetničke i životne filozofije: princip neprekinutog kretanja i nomadizma.

U beogradskom delu postavke akcenat će biti na konceptualnim celinama SATOR, Trap / Traphos, Paralele, kao i pojedinačnim radovima svedenih ali i kompleksnih geometrijskih formi. Ti radovi proizvod su Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i probleme, kao i filozofske postulate, čijem istraživanju se posvećuje tokom osamdesetih. Krećući se između matematike, filozofije i mitologije, Šoškić na specifičan način promišlja odnos čoveka prema prirodi, što čini i posebnu nit koja se provlači kroz niz radova (Korota i suša, Zigota, Krug kvadrat, itd.). Odstupajući od umetnosti kao „velike istorije”, u ovom periodu svog stvaralaštva Šoškić pronalazi „male niše” za formulisanje drugačije umetničke pozicije, tako što stečena iskustva „živih slika” i performansa počinje da upisuje u prostorne ambijente i instalacije koje nakon umetnikovih akcija ostaju kao artefakti. Idejna postavka navedenih celina prati sâm proces performansa, sve do realizovanih objekata i instalacija.

Kroz dijalog dva segmenta jedne izložbe koja nije hronološki podeljena, već prati konceptualne celine u radu umetnika, izvedena je i sintagma za naziv izložbe: Akcione forme. Polazište je u terminu Marija Diakona „Forma u akciji” iz koga je izvedena višeznačenjska kovanica koja u mogućem nivou čitanja spaja dve ključne reči segmenata izložbe u Novom Sadu – akcija i Beogradu – forma.

Ilija Šoškić (Dečani, 1935) jedinstvena je stvaralačka figura i po brojnim identitetskim obeležjima njegove ličnosti: sportista, umetnik, performer, „šezdesetosmaš”, radikalni levičar, teoretičar, i motociklista. Istovremeno pripadajući i delujući u različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj, crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj) Šoškić je uspeo da ostane ono što je bio i na početku svoje karijere – radikalni (neo)avangardista, gerilac ali i umetnik metafizičar koji, iako ne uspeva da promeni društvo, svojim radom i angažmanom pomera granice percepcije umetnosti ne samo kao prostora političke borbe, nego i filozofskog promišljanja smisla kao preduslova za društveni i umetnički opstanak. Šoškić je pripadnik prve generacije jugoslovenskih umetnika koji su radili u duhu novih umetničkih praksi. Pre umetnosti bavio se sportom i bio je državni prvak i reprezentativac SFRJ u bacanju kladiva. Umetničku školu završio u Herceg Novom, studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Umetničkoj akademiji u Bolonji (Accademia di belle arti). Od 1969. do 1972. godine živeo je u Bolonji, a od 1972. u Rimu. Svetsku afirmaciju stekao saradnjom sa legendarnom rimskom galerijom L’Attico gde je izlagao zajedno sa Janisom Kunelisom, Luiđijem Ontanijem, Mikelanđelom Pistoletom i drugima. O njemu su pisali poznati kritičari poput Emilija Vile, Akila Bonita Olive, Marija Diakona. Izlagao na najznačajnijim međunarodnim ali i jugoslovenskim umetničkim manifestacijama (Bijenale u Veneciji, Trigon, Jugoslovenska dokumenta, Aprilski susreti, itd.). Kao predavač gostovao je na najznačajnijim evropskim umetničkim akademijama (Diseldorf, Rim, itd.). Umetnička praksa Ilije Šoškića proteže se kroz više od pet decenija, a njegov rad obuhvata elemente performansa, živih slika (tableau vivant), umetnosti ponašanja, gerilske umetnosti, kulturnog i političkog mita, matematike i metafizike prirode.

 


 

UMETNIČKA DELA

Bonsai, 1995, fotografija Saša Gajin
Ikarus (Vrabac na ramenu), 1973, foto dokumentacija Arhiv Šoškić
Koegzistencija, 1975, fotografija Nebojša Čanković
Maksimalna energije - minimum vrema, 1975, Kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
Obelisk, 1986, fotografija Saša Gajin
Stella nautica (Nautička zvezda), 1988, fotografija Saša Reljić, Kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
Otvaranje izložbe
 
 

Press

PDF

Retrospektivna izložba Ilije Šoškić

PRESS


Arhiva