MSUV http://msuv.org Official site Tue, 29 Nov 2022 14:54:34 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.1.1 MLEČNI PUT http://msuv.org/2022/11/15/mlecni-put/ Tue, 15 Nov 2022 14:51:32 +0000 http://msuv.org/?p=78531

Otvaranje

25 

Novembar 2022. u 19h 

MLEČNI PUT

umetnost, vreme, prostor

 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Otvaranje izložbe: petak, 25. novembar u 19h

Trajanje izložbe: 25. novembar – 30. decembar 2022.

Kustoskinja: dr Sanja Kojić Mladenov

Mesta održavanja izložbe:

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37

Likovni salon KCNS, Katolička porta 5

Kreativni distrikt – BIRO, Bulevar despota Stefana 5

MILICA RAKIĆ, JUGOvizija, 2019 © All rights belong to the artist

Učesnici/ce:

KATARINA ALLFA, APSOLUTNO, ARHIVA MSUV − PROJEKTI U KINESKOJ ČETVRTI / KREATIVNOM DISTRIKTU, ATELJE DT20, DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS, ILIA BELORUKOV, DANICA BIĆANIĆ, CENTAR ZA NOVE MEDIJE_KUDA.ORG, CHRISTO AND JEANNE-CLAUDE, VUK ĆOSIĆ, ATILLA CSERNIK, TIBOR BADA (BADA DADA), ALEKSANDAR DAVIĆ, diSTRUKTURA, DOPLGENGER, ČEDOMIR DRČA / SLOBODAN TIŠMA, UROŠ ĐURIĆ, IRWIN, VLADAN JOLER / KATE CRAWFORD, NOVI_SAD / ISAAC NIEMAND, LÁSZLÓ KEREKES, BOJANA S. KNEŽEVIĆ / KATARINA PETROVIĆ, KATALIN LADIK, SANJA LATINOVIĆ, MIRKO LAZOVIĆ, HERMANN NITSCH, NOVOSADSKA GRADSKA KOMUNA / BOŽIDAR MANDIĆ, PYOTR PAVLENSKY, DAN PERJOVSCHI, ZORAN POPOVIĆ, BOGDANKA POZNANOVIĆ, DARIJA S. RADAKOVIĆ, MILICA RAKIĆ, SAŠA STOJANOVIĆ, BÁLINT SZOMBATHY, JUDITA ŠALGO, PREDRAG ŠIĐANIN, RASTISLAV ŠKULEC, TOKI ART SPACE, VUJICA REŠIN TUCIĆ, ULAY, VERBUMPROGRAM (RATOMIR KULIĆ, VLADIMIR MATTIONI), BILL VIOLA, DRAGAN VOJVODIĆ, ŽELIMIR ŽILNIK, RADIONICA − AKADEMIJA UMETNOSTI NOVI SAD / NOVI LIKOVNI MEDIJI

Izložba prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti.

Izložba MLEČNI PUT obuhvata radove preko 50 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Novog Sada, Srbije i internacionalne umetničke scene, kroz istoriju, ali i uključivanje relevantnih savremenih umetničkih praksi. Otvorena forma izložbe podrazumeva integrisanje različitih medijskih, procesualnih i interdisciplinarnih istraživanja, performans i kolektivne akcije, intervencije u realnom i digitalnom prostoru, diskusije i razmene, uz utopijske i društveno-kritičke stavove.

Neki od pionira medijske umetnosti i aktivizma će prvi put biti prezentovani u Srbiji. Među njima je američki umetnik Bil Vajola, začetnik video-umetnosti, koji je svojom četrdesetogodišnjom umetničkom praksom kreiranja ambijentalnih instalacija uticao na globalni razvoj videa u umetnosti i pop kulturi. Zatim, dela Hermana Niča, koji je bio vodeća ličnost bečkog akcionizma, te dela radikalnog performera Pjotra Pavlenskog. Publika će imati prilike da se bliže upozna sa životom i umetničkim radom Ulaja, jednog od prvih stvaralaca polaroid fotografija, ali i performansa realizovanih kroz saradnju sa bivšom partnerkom, umetnicom Marinom Abramović.

Izložba prezentuje primere nestabilne i emancipatorske umetničke prakse, od avangarde do savremene, medijske i postmedijske umetnosti. Za svoje polazište referiše na rezultate projekta Trajni čas umetnosti, Centra za nove medije_kuda.org, usmerenog na mapiranje društvene i umetničke istorije Novog Sada, a kroz predstavljanje mreže protagonista i referenci, umetničke, društvene i političke teorije i prakse koja je uticala na novosadsku neoavangardu šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Centralni deo izložbe, iz tog razloga, zauzima mapa „Medijske ontologije”, kao ključni segment projekta Trajni čas umetnosti, koja prezentuje istraživačku metodologiju projekta i pokriva polje istorijskih avangardi sa početka dvadesetog veka, preko posleratne neoavangarde, pa sve do savremene umetničke medijske produkcije. Izložba se dalje razvija širim sagledavanje lokalnih i međunarodnih praksi, prezentovanjem drugih projekata svojevrsnog mapiranja umetničke scene, kao što je East Art Map slovenačke grupe IRWIN, društvenih i interdisciplinarnih pozicioniranja vidljivih u delu Društveni portreti Uroša Đurića, radijskom podkastu Femkanje Bojane Knežević i Katarine Petrović, psihogeografskim mapiranjima grupe diSTRUKTURA, te mrežnih mapiranja prisutnih u projektima Vladana Jolera i Kejt Kroford.

Potreba za međusobnim umrežavanjem i povezivanjem, primetna u zakonima prirode, egzistira i na umetničkim scenama kroz istoriju i u različitim, često udaljenim geografskim mestima. Avangardni procesi, kao pokretači umetničkog eksperimenta, inovativnosti i slobode umetničkog izraza, obeležili su umetničku i društvenu istoriju Novog Sada, te se postavlja pitanje očuvanja postignutih vrednosti u lokalnoj sredini, njene vidljivosti, kao i povezanosti sa sličnim, važnim regionalnim i internacionalnim istraživanjima, kao i njihove bliskosti sa savremenim medijskim i postmedijskim praksama.

Kako danas uspostaviti dijalog i povezati vrednosti kompleksih pojava istorijskih avangardi, neoavangardi i mogućih postavangardi? Koliko je otpor prema postojećim sistemima u umetnosti, društvu i tehnologiji važan za razvoj kritičke umetničke prakse i koliko je prisutan kao odraz nezadovoljstva nametnutim, podrazumevanim i ustaljenim dogmama, predrasudama i tabuima? Takođe, da li u uslovima aktuelne zatvorenosti i izolovanosti društva jačaju konzervativizam, nacionalizam i ksenofobija, suprotni avangardnom kosmopolitskom i nadnacionalnom duhu povezivanja?

Projekat MLEČNI PUT je zamišljen kao javni segment rada Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV, okrenut mapiranju, afirmaciji i prezentaciji intermedijskih, interdisciplinarnih i hibridnih pristupa umetnosti, kao i nastavku uvođenja novih funkcija Muzeja u odnosu na različite procese u savremenoj kulturi. Stručni saradnici na projektu su Zoran Pantelić i Centar_kuda.org. Pored radova iz kolekcije MSUV, na izložbi biće predstavljena dela koja su u vlasništvu drugih institucija, organizacija, umetnika i njihovih porodica (Centar_kuda.org, Muzej u Smederevu, NITSCH FOUNDATION, Beč, LIMA, Amsterdam, BILL VIOLA Studio, Njujork…). U okviru izložbe će biti održano više pratećih programa, projekcije filmova, audio i video performansa, te vođenja kroz izložbu.

Izložba se organizuje u okviru programa Druga Evropa, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.  Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i EU-Japan Fest iz Tokija. Zahvaljujemo Muzeju savremene umetnosti u Beogradu na tehničkoj podršci.

« од 2 »

PROGRAM:

petak, 25. novembar u 17:00
Otvaranje segmenta izložbe u Kreativnom distriktu – BIRO, Bulevar despota Stefana 5

ARHIVA MSUV − PROJEKTI U KINESKOJ ČETVRTI / KREATIVNOM DISTRIKTU, DANICA BIĆANIĆ, MIRKO LAZOVIĆ, TOKI ART SPACE

petak, 25. novembar u 18:00
Otvaranje segmenta izložbe u Likovnom salonu KCNS, Katolička porta 5

KATARINA ALLFA, CHRISTO AND JEANNE-CLAUDE, diSTRUKTURA, RASTISLAV ŠKULEC, VERBUMPROGRAM (RATOMIR KULIĆ, VLADIMIR MATTIONI)

petak, 25. novembar u 19:00
Otvaranje segmenta izložbe u MSUV

Zvučni performans na otvaranju − ILIA BELORUKOV, around, there, now, Galerija u suterenu

Projekcije filmova u Kino-sali MSUV u 19:30:

ZORAN POPOVIĆ, Gestualni govor Jozefa Bojsa, 12-časovno predavanje, Edinburg, 1973.
15’28“

IRWIN
Izvinjenje za modernost, Paviljon NSK Država u Vremenu, film grupe Irwin i Igora Zupea (Apology for Modernity, The NSK State in Time Pavilion, A film by Irwin and Igor Zupe)
uz gostovanje i razgovor sa autorima
1:10’12“

subota, 26. novembar u 12:00, Kino-sala MSUV

ULAY, projekcija dokumentarnog filma Project Cancer
uz razgovor sa scenaristom i kustosom Tevžom Logarom

sreda, 7. decembar u 18:00
Audio-vizuelni performans IIC – International Internal Catastrophes’ by NOVI_SAD / ISAAC NIEMAND, SKC Fabrika, Kreativni distrikt

sreda,14. decembar u 17:00
Vođenje kroz izložbu, kustoskinja Sanja Kojić Mladenov sa umetnicima

RADNO VREME IZLOŽBENIH PROSTORA:
 
Kreativni distrikt – BIRO
Radnim danima i vikendom: 14-20h
 
Likovni salon KCNS
Radnim danima: 9-21h
 

]]>
SKULPTURA: MEDIJ, METOD, DRUŠTVENA PRAKSA. 2 http://msuv.org/2022/11/15/skulptura-medij-metod-drustvena-praksa-2/ Tue, 15 Nov 2022 12:31:35 +0000 http://msuv.org/?p=78371

SKULPTURA: MEDIJ, METOD, DRUŠTVENA PRAKSA.2… PUBLIKACIJA

Izdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Urednice: Suzana Vuksanović, Ana Ereš

Recenzenti: dr Maja Stanković, dr Sarita Vujković

Sadržaj:

Dejan Vučetić, Osvrt na delo Olge Jevrić kroz prizmu njenih autorskih beležaka;

Marko Jenko, Transformacije mase u vajarstvu Draga Tršara;

Ana Ereš, Izlaganje skulpture kao društvena praksa: park skulptura Simpozijuma Beli Venčac u Aranđelovcu;

Jelena Janev, Odnos prema temi majčinstva u skulpturama Henrija Mura i Luiz Buržoa – uporedna analiza;

Dalibor Prančević, Dora Derado, Otpadak i umjetnost. Primjeri drugačijeg oblikovanja i tumačenja „skulpture“ i njezina okružja;

Miroslav Karić, Egzistencija stvari – predmeti, materijali i narativi u skulptorskoj praksi Olivere Parlić;

Jasmina Čubrilo, Relaciona skulptura: Spomen-obeležje Jeleni Šantić;

Ksenija Orelj, Najstarija vještina na svijetu – kultura trača u viralno vrijeme – s primjerima iz Zbirke skulptura Muzeja moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka;

Una Popović, Izlaganje savremene skulptorske prakse pri programu Salona Muzeja savremene umetnosti (2009–2020);

Suzana Vuksanović, Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji 1945–2000: primer (ne)moguće digitalizacije kulturnog/umetničkog nasleđa.

Biografije

Ilustracije

Specifikacije:

Zbornika radova: Skulptura: Medij, metod, društvena praksa. 2

Izdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2021.

Urednica: Suzana Vuksanović, Ana Ereš

Recenzenti: dr Maja Stanković, dr Sarita Vujković

 

Tekstovi: Dejan Vučetić, Marko Jenko, Ana Ereš, Jelena Janev, Dalibor Prančević, Dora Derado, Miroslav Karić, Jasmina Čubrilo, Ksenija Orelj, Una Popović, Suzana Vuksanović.

Lektura i korektura: Vesna Grginčević

Prevod: Žarko Cvejić

Dizajn: Mirjana Dušić

Štampa: SP print, Novi Sad 2021.

224 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž: 300

ISBN 978-86-6333-071-9

COBISS.SR-ID 53970697

]]>
ŽŽŽ u MSUV http://msuv.org/2022/11/04/zzz-u-msuv/ Fri, 04 Nov 2022 15:59:36 +0000 http://msuv.org/?p=78177
Početak prikazivanja:

09

Novembra 2022. u 19h
ŽŽŽ u MSUV

Žurnal o Želimiru Žilniku

REŽIJA: JANKO BALJAK · 2021 · RS · 90 MIN

Početak prikazivanja: U sredu, 9. novembra 2022. od 19 časova

U sredu, 9. novembra 2022. od 19 časova u MSUV biće prikazan film “ŽŽŽ (Žurnal o Želimiru Žilniku)” te održan razgovor sa rediteljem filma Jankom Baljkom i Želimirom Žilnikom.

“ŽŽŽ” je dokumentarističko putovanje kroz poluvekovnu filmografsku karijeru velikog novosadskog, srpskog i jugoslovenskog reditelja Želimira Žilnika ─ ali i putovanje kroz istoriju Jugoslavije, zemlje koje više nema. Pre MSUV film je prikazan na mnogim domaćim i međunarodnim festivalima, a izabran je i za najbolji dokumentarni film preko 50 minuta na 69. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Program se realizuje u okviru ciklusa “Socijalna plastika: Umetnost koja menja društvo” koji od maja 2019. U MSUV uređuje i vodi Muzejski savetnik Nebojša Milenković.

Režija: Janko Baljak
Scenario: Janko Baljak
Uloge: Želimir Žilnik
Kamera: Jovan Milinov
Montaža: Aleksandra Milovanović
Zvuk: Jana Baljak, Natalija Strahinić, Janja Lončar
Muzika: Predrag Vranešević
Producent: Siniša Bokan
World Sales: Arbos

Janko Baljak (Beograd21. novembra 1965) je srpski filmski i televizijski reditelj. Diplomirao je filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Njegov prvi kratki igrani film “Zbog osnovane sumnje” prikazan je 1986. u zvaničnoj selekciji Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog igranog filma. Za vreme studija režirao deo omnibus filma “Šta radiš večeras” (priča Apsolutni sluh). Ovaj film je zvanično zatvorio Festival jugoslovenskog igranog filma u Puli 1988. Priča “Apsolutni sluh” reprezentovala je Fakultet dramskih umetnosti na Svetskom festivalu filmskih škola u Minhenu 1988. i u selekciji za Osamnaestog „Oskara“ za najbolji studentski film vanengleskog govornog područja. Isti film omogućio mu je da uzme učešća u Prvoj Evropskoj letnjoj filmskoj školi u Beogradu 1989. Selekcija je obavljena u Londonu, a predavač dvanaestorici najboljih studenata bio je reditelj Ištvan Sabo. Njegov dokumentarac “Derbi” reprezentovao je rad ove škole na Montrealskom filmskom festivalu 1990. Diplomski rad, TV drama “Dugi život bračnog para Kos” naišao je na odličan prijem kod publike i kritike. Otkupljen je od strane francuske televizije.

Autor je desetine emisija kulturno-umetničkog programa TV Beograd.

Jedan je od osnivača filmske i TV produkcije nezavisnog beogradskog radija B92 u čijoj produkciji je realizovao niz dokumentarnih filmova koji su s uspehom prikazivani kod nas i u svetu i višestruko nagrađivani.

Redovni je profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, predaje dokumentarni film.

Od 2009-2014 godine bio je umetnički direktor Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, jednog od najstarijih filmskih festivala u Evropi.

]]>
ALEKSANDAR DAVIĆ – POSLEDNJA DADAISTIČKA PREDSTAVA http://msuv.org/2022/10/05/aleksandar-davic-poslednja-dadaisticka-predstava/ Wed, 05 Oct 2022 14:18:40 +0000 http://msuv.org/?p=77837

Otvaranje

14 

Oktobar 2022. u 19h 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Akademija umetnosti Novi Sad predstavljaju retrospektivnu izložbu:

ALEKSANDAR DAVIĆ – POSLEDNJA DADAISTIČKA PREDSTAVA

Mesto: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Otvaranje izložbe: petak, 14. oktobar 19h

Trajanje izložbe: 14.10.2022. – 13.11.2022.

Kustoskinja / Curator: Gordana Nikolić, viša kustoskinja MSUV

Dizajn izložbe: mr prof. Darko Vuković

Pokrovitelj:Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama

Podrška:Ministarstvo kulture i informisanja, Republika Srbija

Produkcija: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Akademija umetnosti Novi Sad

Aleksandar Davić (1961-2020) je bio filmski reditelj, intermedijski umetnik, scenarista, producent, edukator i glumac. Profesor filmske i pozorišne režije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i profesor digitalnog videa na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu intermedijalnu režiju (film, TV, pozorište, radio).

Prva retrospektivna izložba Aleksandar Davić: Poslednja dadaistička predstava predstavlja žanrovski raznovrsnu filmsku i video produkciju Aleksandra Davića u kontekstu savremene vizuelne umetnosti i društveno-političkih okolnosti koje su paradigmatski obeležile angažovani pristup autora i izbor osetljivih tema. Izložba akcentuje najznačajnije umetničke i pedagoške aktivnosti ovog autora, koje se oslanjaju na avangardne tradicije, uvode eksperimentalne postupke i tehnološke inovacije u promišljanju i produkciji pokretne slike i zvuka.

red. Aleksandar Davić, Mrtvi putuju, dokumentarni film (prod. UrbaNS, 2001)

Tokom četiri decenije rada, svoju umetničku praksu je realizovao samostalno i koautorski u oblastima dokumentarnog, eksperimentalnog i igranog filma, muzičkog video spota, video umetnosti, video skulpture i pozorišta. Njegovi filmovi i video radovi su prikazani i nagrađivani na brojnim domaćim i međunarodnim filmskim i medijskim festivalima, i izlagani su u muzejima (MSUV, MSUB, Muzej istorije Jugoslavije i dr). U kolekciji MSUV se nalaze kopije dela: Poslednja dadaistička predstava (red. A. Davić, video, 1992) i Davićev autorski rad Očevidac (video, 1996), kao i video radovi nastali u saradnji sa asocijacijom Apsolutno Good Evening (1996) i Absolutely Dead (1995).

Prva retrospektivna izložba Aleksandar Davić: Poslednja dadaistička predstava predstavlja žanrovski raznovrsnu filmsku i video produkciju Aleksandra Davića.
Internacionalni avangardni pokreti su resurs znanja i inspiracija za većinu filmova i video radova Aleksandra Davića od avangardnog vizuelnog jezika do levih političkih ideologija i anarhizma suprotstavljenih buržoaskom estetizmu i tradiciji. Antologijsko ostvarenje Poslednja dadaistička predstava u njegovoj režiji (1992) predstavlja vanvremenski omaž i reaktuelizaciju ideja internacionalnog pokreta Dada od posebnog značaja u kontekstu dominantnih desnih političkih tendencija poslednje decenije XX veka. Video Poslednja dadaistička predstava je izlagan u muzejima u okviru selekcija najznačajnijih umetničkih dela iz devedesetih godina (MSUV, MSUB). Poslednje ostvarenje Aleksandra Davića, dokumentarni serijal od 6 epizoda Naša istorijska avangarda u produkciji Roremachine (2020), bavi se istorijom avangardnih umetničkih pokreta u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Kraljevini Jugoslaviji, periodom između dva svetska rata, dadaizmom, nadrealizamom i zenitizmom.

Davić je svoju pedagošku praksu formalno započeo na Akademiji umetnosti Novi Sad 1992. godine kao asistent na odseku za dramu, da bi od 2013. godine nastavio rad u zvanju redovnog profesora. Filmski stvaraoci koji su bili Davićevi aktivni saradnici čine danas nastavni kadar na dramskom odseku AUNS: Siniša Bokan, Jovan Milinov-Toba, Sabolč Tolnai, Miloš Pušić i dr. Pored formalne (samo)edukacije, njegova interesovanja o umetnosti, tehnologiji i različitim društvenim fenomenima pre svega su bila usmerena ka neformalnoj distribuciji i razmeni znanja koje je integrisao i u rad sa studentima. Pomagao je i učestvovao u produkciji filmova svojih studenata (npr. rad na montaži filma Nyári Mozi, red. Sabolč Tolnai), a sa svojim tadašnjim studentima Sabolčem Tolnaijem i Nenadom Miloševićem je realizovao dokumentarni film o studentskom protestu Ove noge nisu male (1997). Zajedno sa grupom studenata je učestvovao u reosnivanju Kino Kluba Novi Sad (2001). Između ostalog, kao strastveni istraživač i poznavalac bavio se re-istorizacijom filmske i video umetnosti XX veka na području Vojvodine u projektu/izložbi Tehnologija narodu! Film i video u Vojvodini (s Gordanom Nikolić) na kojem je bilo predstavljeno više od stotinu filmova i video radova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (2013).

Prva dokumentarna ostvarenja Davić realizuje na Televiziji Novi Sad od sredine osamdesetih godina XX veka kroz karakteristično portretisanje umetnika, protagonista vojvođanske neoavangardne i postavangardne umetničke scene, Lasla Kerekeša (Kerekes film, 1985) i Miroslava Mandića (Kazna i sloboda, 1991), narodnog heroja Koste Nađa, oficira internacionalnih brigada koji se borio u španskom građanskom ratu (Španija Koste Nađa, 1991) i prikaze društveno marginalizovanih tema, kao u filmu Štićenici (1987) o duševnoj ustanovi za decu i omladinu u Veterniku. U produkciji kuće Terra film je nastao njegov film Dunafalvi marš o tragičnom heroju, naredniku mađarske policije, koji je spasio ljude iz sela Kovilj tokom racije 1942. godine. Dokumentarni filmovi Aleksandra Davića beleže antirežimski otpor kroz lični društveni angažman i aktivno participiranje u oblikovanju otpora kroz politike pokretnih slika u vreme jugoslovenskih ratova tokom devedesetih godina XX veka filmovima Ove noge nisu male (1997) i Otpor u nadležnosti policije (prod. UrbaNS, 2001), koji prikazuje političku represiju nad članovima Otpora. Davićev film Putovanje mrtvih (prod. UrbaNS, 2001) prvi je film u Srbiji koji se bavi kontroverznom temom hladnjača i sakrivanja leševa albanskih civila.

Od kraja osamdesetih godina XX veka Aleksandar Davić je sarađivao s protagonistima muzičke rok i (neo)pank scene iz Novog Sada i Beograda na koncipiranju i realizaciji muzičkog spota umetnika Zorana Bulatovića-Baleta, a kasnije i spotova bendova Boye, Obojeni program, EKV i Oktobar 1864. Ovi spotovi predstavljaju amplitudu različitih eksperimenata integrisanja vizuelne estetike sa muzikom. Prvi muzički spot u Davićevoj režiji, Prince od Chaos (1990), realizovan ritmičnim montažnim postupkom smenjivanja morbidnih slika iz ere rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, streljanog simbolične 1989. godine, nosi snažnu političku poruku koja anticipira mračne devedesete na jugoslovenskom prostoru.

Video umetnost i video instalacije su oblasti koje su omogućile Aleksandru Daviću da se afirmiše van tradicionalnog filmskog formata kao značajan autor na sceni savremene umetnosti (galerije, muzeji, medijski festivali). U rediteljskoj koncepciji i montaži ovih video radova dominiraju neobične i ritmične audio-vizuelne jukstapozicije inspirisane estetikom filmova Džige Vertova, (post)avangardnog i eksperimentalnog filma/videa. Video rad Dobro veče (1996) asocijacije Apsolutno i Aleksandra Davića, pored oštre kritike društvene uloge medija, predstavlja i jedan od pionirskih primera upotrebe nelinearne/kompjuterske montaže u praksama video umetnosti kod nas. Većinu video radova je realizovao u saradnji s asocijacijom Apsolutno i grupom FIA, dok je 1990-te simboličan rad Očevidac (1996) autorski rad u žanru video skulpture za koji je, između ostalog, osvojio Zlatnu nagrada Beograda za najbolji eksperimentalni video na Jugoslovenskom festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma/videa Beograd.

Rana iskustva rada u dugometražnoj igranoj formi stekao je kao asistent režije na snimanju filma Gorila se kupa u podne (red. Dušan Makavejev, 1993). Njegov dugometražni igrani film Žurka (prod. Arbos, 2004), čija je radnja smeštena u danima s početka rata 1991. godine, predstavlja rediteljski rad u formatu klasične filmske naracije. Film je bio prikazan na nekoliko filmskih festivala u Evropi i bio nagrađen za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji 2005. godine. Nakon toga, Davić je realizovao još tri kratkometražna igrana filma u svojoj produkciji: NS Rulet (2012), Igralište (2014) i Zlatni dečak (2015).

 

LINKS:

Website: https://www.msuv.org/

FB: https://www.facebook.com/MsuvNoviSad/

https://aleksandardavic.net

https://akademija.uns.ac.rs/

Video vodič kroz izložbu: https://youtu.be/nYrymYsR-3M

]]>
Migranti mentalnih prostora http://msuv.org/2022/09/30/migranti-mentalnih-prostora/ Fri, 30 Sep 2022 06:54:30 +0000 http://msuv.org/?p=77647

MIGRANTI MENTALNIH PROSTORA… PUBLIKACIJA

Izdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 21000 Novi Sad, Dunavska 37
office@msuv.org, www.msuv.org

Za izdavača: Radovan Jokić

Suizdavač: Goethe-Institut Belgrad / Dr. Matthias Müller-Wieferig

Urednica: Sanja Kojić Mladenov

Tekstovi: Joseph Beuys, Hannes Böhringer, Sanja Kojić Mladenov, Klaus Rinke, Biljana Tomić

Prevod: Darja Gogoljev, Jelena Kostić Tomović, Maja Matić, Meral Tarar-Tutuš, Jovana Vujić

Lektura: Predrag Rajić

Dizajn: Mirjana Dušić-Lazić, Studio za dizajn Garaža

Fotografije: arhiva Klausa Rinkea, Marko Ercegović, Pierre Courtin, umetnici

Štampa: Službeni glasnik, Beograd

Tiraž: 400

]]>
Javni program HOD SA VODOM http://msuv.org/2022/09/22/javni-program-hod-sa-vodom/ Thu, 22 Sep 2022 09:16:42 +0000 http://msuv.org/?p=77527

Početak:

30 

Septembar 2022. 

Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Trajanje: 30.09. – 02.10.2022.

Organizatorke i kustoskinje: Biljana Ćirić i Balkan…Projects

Kustoskinja asistentkinja: Simona Dvoržak

Učesnici i učesnice: Biljana Ćirić, Klea Haritu, simona dvoržak, Dijego Delas i Leonor Serano Rivas, Džerom Elis, Deniz Fereira da Silva, Valentinas Klimašauskas, Kamila Marambio, Manolis Manusakis, Vladimir Nikolić, Neva Lukić, Nevena Radulović, Andrea Palašti i Dunavska transformativna agencija za delatnost (DTAD), Filipa Ramos, Eleni Riga, Maria Montero Sijera, Sijang Zairong

Javni program Hod sa vodom sastoji se od predavanja, radionica, mentalnih i fizičkih susreta u trajanju od tri dana. Inspirisano vodom kao mestom pamćenja i zaborava, okupljanje Hod sa vodom bavi se mogućnošću zamišljanja drugačijih formi bliskosti, sapostojanja i međupovezanosti. Ono okuplja umetnike i umetnice, filozofe i filozofkinje, spisateljice i pisce, kustose i kustoskinje oko metaforičke igre životnih formi u neskrivenoj refleksiji o skrivenim i podzemnim vodama, njihovoj mogućoj povezanosti sa disfunkcijom i neprozirnošću, kao i sa globalnim i kontekstualizovanim društveno-političkim i ekološkim događajima.

Prepoznajući suštinski doprinos brojnih saradnika na polju konceptualizacije srpskog Paviljona na Venecijanskom bijenalu 2022. godine, ovaj trenutak okupljanja je upotrebljen da se proširi naše razumevanje međupovezanosti, da učimo i delimo jedni sa drugima. Ovaj javni trenutak je iniciran kako bi se odgovorilo na potrebu za komunikacijom i vraćanjem diskurs oko projekta na mesto i u kontekst gde je nastao, pronalazeći načine da se podeli sa lokalnim zajednicama.

 

Saznajte više o učesnicima i rasporedu događaja na sajtu programa https://www.balkanprojects.art/

]]>
DRAGOLJUB RAŠA TODOSIJEVIĆ – SUTRA JE PONEDELJAK http://msuv.org/2022/09/22/dragoljub-rasa-todosijevic-sutra-je-ponedeljak-2/ Thu, 22 Sep 2022 08:50:17 +0000 http://msuv.org/?p=77387

SUTRA JE PONEDELJAK … PUBLIKACIJA

DRAGOLJUB RAŠA TODOSIJEVIĆ – SUTRA JE PONEDELJAK

Izdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine,
21000 Novi Sad, Dunavska 37

office@msuv.org
www.msuv.org

Za izdavača: Branislava Sekulić

Urednica:  dr Sanja Kojić Mladenov

Tekstovi: Miha Colner, dr Sanja Kojić Mladenov, Dragoljub Raša Todosijević

Prevod: Srbislav Jeličić (19-31, 37-44)

Lektura: Ljiljana Maletin Vojvodić

Dizajn: LOT studio, Novi Sad

Fotografije: Ferdinard Neumüller, Fedor Vučemilović, Ulay (Uwe Laysiepen), Marinela Koželj, Dragoljub Raša Todosijević, Dragan Papić, Marko Ercegović, Bojana Janjić, Jovan Jakšić, MSUV, Novi Sad

Štampa: Sajnos, Novi Sad

Tiraž: 300

ISBN 978-86-6333-076-4

]]>
BOŠKO PETROVIĆ (1922–1982): UMETNIČKI RADOVI OD 1956. DO 1978. http://msuv.org/2022/09/19/bosko-petrovic-1922-1982-umetnicki-radovi-od-1956-do-1978-2/ Mon, 19 Sep 2022 08:00:09 +0000 http://msuv.org/?p=77297

BOŠKO PETROVIĆ (1922–1982): UMETNIČKI RADOVI OD 1956. DO 1978.

BOŠKO PETROVIĆ (1922–1982): UMETNIČKI RADOVI OD 1956. DO 1978.
Poklon Višnje Petrović i Mirka Petrovića Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Izdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad 2022.

Urednice: mr Suzana Vuksanović, Tatjana Panić

Tekst: Tatjana Panić

Prevod: Žarko Cvejić

Lektura i korektura: Avakum Kvas

Dizajn: Mirjana Dušić

Fotografije: Marko Ercegović, MSUV

Štampa: Sajnos, Novi Sad

Tiraž: 150

64 str. : ilustr. ; 21×17 cm
ISBN 978-86-6333-074-0

COBISS.SR-ID 67237641

]]>
DRAGOLJUB RAŠA TODOSIJEVIĆ – SUTRA JE PONEDELJAK http://msuv.org/2022/08/25/dragoljub-rasa-todosijevic-sutra-je-ponedeljak/ Thu, 25 Aug 2022 08:41:19 +0000 http://msuv.org/?p=76787

Otvaranje

09 

Septembar 2022. u 19h

Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Otvaranje izložbe: petak, 09. septembar u 19h

Trajanje izložbe: 09. 09 − 05.10. 2022.

Kustoskinja: dr Sanja Kojić Mladenov

 

Izložba SUTRA JE PONEDELJAK obuhvata prezentaciju umetničkih radova istaknutog neavangardnog umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića, jednog od protagonista neformalne beogradske grupe konceptualnih umetnika, koja je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina učinila radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključila se u nove umetničke tokove koji su tek nastajali kod nas i na svetskoj sceni. Tada mladi umetnici (Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Gergelj Urkom) okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra kreću u istraživanje novih formi umetničkog izražavanja, kao što su: video, performans, akcija, instalacija…, sa ciljem provociranja i preispitivanja strukture i funkcionisanja tekuće prakse, kao i aktuelnog društvenog konteksta.

Prva retrospektivna izložba Dragoljuba Raše Todosijevića u MSUV − SUTRA JE PONEDELJAK (2022) povod je da se ponovo sagleda značajna i obimna umetnička praksa ovog autora, te da se na jednom mestu okupe i prezentuju radovi iz nekih od njegovih ključnih serija, kao što su: Dnevnik, Decision as Art (Odluka kao umetnost), Was Ist Kunst? (Šta je umetnost?), Gott Liebt die Serben (Bog voli Srbe), Fuxus Piano (Fuxus klaviri) i dr. Polazište izložbe je u kontinuiranom delovanju autora u polju društveno-politički angažovane umetnosti, te preispitivanja standarda u umetničkim sistemima, nametnutih i opšteprihvaćenih načela, kao kriterijuma podložnih kritici i novom sagledavanju.

Dragoljub Raša Todosijević: Majka na prodaju. 2009 © All rights belong to the artist

Avangardna umetnička praksa predstavlja inovativne metode savremene umetnosti direktno uključene u razvoj socijalnog okruženja. Problemi i pitanja kojima se bavi autor su od 1970-ih godina predstavljali tačke uporišta društvenog i umetničkog konzervativizma, tradicionalizma i nacionalizma, koje je svojim umetničkim delovanjem činio vidljivim i podložnim osvešćenoj kritici. Postojanje angažovanih umetničkih tokova u lokalnoj sredini koji su se odvijali paralelno sa inovativnim i radikalnim umetničkim praksama na međunarodnoj umetničkoj sceni potvrđuje praksa Dragoljuba Raše Todosijevića, što njegovo delo smešta u širi kontekst neoavangardne umetnosti. Izložba u MSUV ističe važnost doprinosa ovog autora, međunarodne afirmacije lokalne umetničke scene, a istovremeno i značaja institucionalne brige o zaostavštini savremenih umetnika i njenoj vidljivosti u široj javnosti.

Raša Todosijević je predstavio Srbiju na 54. Venecijanskom Bijenalu savremene umetnosti, izložbom Svetlost i tama simbola, u Paviljonu Srbije, 2011. godine, za šta je dobio internacionalno priznanje − UniKredit nagradu Venecije (UniCredit Venice Award), kao prvu i jedinu nagradu koju je naš paviljon do sada dobio na ovoj renomiranoj manifestaciji. Producent izložbe je bio MSUV, Novi Sad, komesar Živko Grozdanić, tadašnji direktor MSUV, kustoskinja i urednica publikacija Sanja Kojić Mladenov. Nakon izložbe i uručenja nagrade, jednu od monumentalnih instalacija autor je poklonio MSUV. Njegova retrospektivna izložba u Novom Sadu je logični nastavak saradnje i mogućnost da se posle deset godina, uz obuhvatanje šire produkcije, sagledaju i pojedina dela prezentovana u Veneciji.

Pored radova iz kolekcije MSUV, na izložbi „Sutra je ponedeljak” biće predstavljena i dela iz umetničkih zbirki Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti Ars Aevi u Sarajevu i Centra za kulturu „Gradac” u Raškoj. U okviru izložbe će biti održano više pratećih programa, vođenja kroz izložbu i razgovor istoričara umetnosti Ješe Denegrija sa Rašom Todosijevićem. Izložbu prati katalog sa tekstovima kustoskinje Sanje Kojić Mladenov i Mihe Colnera, istoričara umetnosti iz Slovenije.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022. Pokrovitelj MSUV je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija Saša Marčeta, Beograd.

Izložba se organizuje u okviru programa Kaleidoskop kulture, Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.
Biografija

Dragoljub Raša Todosijević je rođen 2. septembra 1945. u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1969. godine. Jedan je od međunarodno najaktivnijih i uvaženijih umetnika iz Srbije. Njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni za Tejt muzej u Londonu (Tate Modern), pariski Bobur (The Centre Pompidou), stokholmski Muzej moderne umetnosti (Moderna Museet), CAMK u Kumamotou (Contemporary Art Museum, Kumamoto) i dr. Osim nagrade na 54. Bijenalu u Veneciji, dobitnik je nagrade Muzeja moderne umetnosti (Moderna Museet), IASPIS RESIDENTIAL AWARD (2001) u Stokholmu, ArtsLink za 2004. godinu u Njujorku i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka (2006), koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Dobitnik je Nagrade za životno delo 50. Okobarskog salona u Beogradu (2009), Politikine nagrade (2009) zajedno sa Marijom Dragojlović, Nagrade grada Beograda (2003), Nagrade Memorijala „Nadežde Petrović“ u Čačku (1998), Nagrade Sava Šumanović (2008) u Novom Sadu i dr. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik.

« од 2 »

LINKS:

MSUV
Website: https://www.msuv.org/
FB: https://www.facebook.com/MsuvNoviSad/

@MSUVNoviSad @NoviSad2022 @kaleidoskop.novisad
IG: @msuv_novisad @novisad_2022 @kaleidoskopkulture

#MSUV #DragoljubRasaTodosijevic #NoviSad #NS #EvropskaPrestonicaKulture #NoviSad2022 #NoviSadEPK #EPK #EPK2022 #EuropeanCapitalOfCulture #ECoC #ECoC2022 #Kaleidoskop #KaleidoskopKulture #KaleidoscopeOfCulture #VisitNoviSad

]]>
“SMALL REBOOTS BY JAPANESE ARTISTS” http://msuv.org/2022/08/22/small-reboots-by-japanese-artists/ Mon, 22 Aug 2022 09:58:30 +0000 http://msuv.org/?p=76587

Otvaranje

12 

Avgust 2022. 

“SMALL REBOOTS BY JAPANESE ARTISTS”

izložba japanskih umetnika

Hiroko Okada, Ai Hasegava, Sačiko Kodama,

Takanori Išizuka i Hajaši Tomohiko

Otvaranje izložbe: petak, 12. avgust

Trajanje izložbe: 12.08.2022. – 28.08.2022.

Kustosi: Tomohiro Okada (Japan), Ksenija Marinković (Srbija)

U okviru Desetog festivala “Dunavski dijalozi”, koji je deo zvaničnog programa “Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu otvorena je izložba pet japanskih umetnika pod nazivom “Small Reboots”.

Izložbu realizuje galerija Bel Art kao  rezultat saradnje kustosa iz Srbije i Japana – Ksenije Marinković i Tomohira Okade, koji će predstaviti radove pet umetnica i umetnika – Hiroko Okada, Ai Hasegava, Sačiko Kodama, Takanori Išizuka i Hajaši Tomohiko. Reč je o autorkama i autorima koji su do sada svoje radove predstavljali u prestižnim svetskim institucijama kao što su MOMA Njujork, Fondacija Luj Vuiton Pariz, Ars Electornica festival u Lincu itd.

Ai Hasegawa © All rights belong to the artist

Predstavićemo pet japanskih umetnika čiji je rad fokusiran na interakciju između čoveka i hibrida, istražujući različite medije, ali i preispitujući pitanja poput ljudske reprodukcije, regenerativne medicine, iskustva proširene realnosti, postojanosti materijalnog sveta… Koncept istražuje i širok spektar medija – video, nove medijske umetnosti, instalacije, skulpture… Društvo izobilja i kontrole suočilo se sa opasnim uljezom, virusom, koji je uticao na to da preispitamo svoje prioritete i poziciju najmoćnije vrste na planeti, u svetlu materijalnog i intelektualnog nasleđa i tehnoloških resursa kojima raspolažemo. U svetlu posthumanizma promišljamo šta treba da ostavimo iza sebe. Da li je ovo trenutak kada možemo da kliknemo zajedno i da pokrenemo naš svet u željenom smeru. Savremeni umetnici koji su se uvek suočavali sa vremenom, stvarajući sa novim znanjem i tehnologijom, daju nam „Small Reboots“ koje za nas prevazilaze „Great Reset“. Njihove realizacije i ideje omogućuju nam da se i sami suočimo sa novim vremenom. Izložba će podeliti seme našeg „Small Reboot-a” predstavljanjem dela umetnika iz Japana koji su osvojili naprednu oblast u prožimanju duha Istoka i Zapada, kulture i najnovije tehnologije, rekli su o izložbi kustosi Tomohiro Okada i Ksenija Marinković.

Koncept takođe istražuje širok spektar medija – video, nove medijske umetnosti, instalacije, skulpture…

Izložba je deo zvaničnog programa obeležavanja 140 godina prijateljstva Srbije i Japana.

OKADA Hiroko – savremena umetnica
Scenariji života i seksualnosti, i nove vrednosti ljudi koji ih okružuju, predstavljeni su kao vizija budućnosti, zasnovana na scenarijima koje razmatra napredna medicinska nauka.

KODAMA Sachiko – medijska umetnica i informatičar
Njene skulpture vešto koriste hemijske fenomene kao što su magnetne tečnosti i promene svetlosti.

IŠIZUKA Takanori – savremeni umetnik
Skulpturalna instalacija predstavlja kutak Japana pod Velikim resetovanjem.

HASEGAVA Ai – medijska umetnica i dizajnerka
Scenariji razmatrani iz napredne medicinske nauke predstavljaju vrednosti života i seksualnosti.

HAJAŠI Tomohiko – medijski dizajner i strateg
Robot za telekomunikaciju, kreiran da pomogne medijskim umetnicima, dizajnerima i njihovim porodicama da prevaziđu razdvojenost izazvanu zemljotresom 2011.

Izložba je deo zvaničnog programa obeležavanja 140 godina prijateljstva Srbije i Japana, svečano je otvorio ambasador Japana NJ.e.g. KACUMATA Takahiko u prisustvu umetnika i kustosa iz Japana.

Projekat je podržala EU Japan Fest Fondacija.

]]>