Galerija S: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Trajanje: 25. jul – 11. avgust 2019.

Izložba Zoltana Peroviča sa naslovom Artopedlandia, prikazuje meditacijske objekte, celu kolekciju mehaničkih instalacija i foto-dokumentacije pripremljene za predstave Pozorišta Metanoia Artopedia, koje je osnovao Zoltan Perovič, 1990. godine.

Sadašnja kombinacija reči art, ortoped i land je: Artopedlandia, koja upućuje i na bedno, aktivno carstvo fantazije, koje se slobodno širi. Art: umetnost. Ortopedia: medicinska specijalnost koja proučava i leči bolesti, deformacije i povrede sistema za kretanje, npr.: iskrivljenost kičme, deformitet nogu, iščašenje kukova itd. Land: zemlja, kopno, kraj, silazak, obala, prolaz, put, zona, pejsaž, tlo, teritorija, država itd. Land art ističe značaj zemlje kao doma čovečanstva. Reč metanoia, zavisno od konteksta, ima više značenja: misaoni preokret ili preokret u značenju, preuređenje načina razmišljanja, zaokret, preporod itd. Artopedlandia kao protivotrov ljudskih grehova i katastrofa počinjenih protiv žive prirode i njenih živih bića svojom kolekcijom aktivizira večno raspadajuće Krševe eksperimenata Metanoia Artopedije. Protivumetnička – protiv-antiumetnička – umetnost.

Izložba © sva prava pripadaju umetniku.

Izložbu otvara pisac Zoltan Danji.

„Pozorište Peroa (Zoltana Peroviča) je pozorište reda, gde objekti i svetla i tekstovi i glumci u toj meri odgovaraju jedni drugima, kao što funkcioniše švajcarski sat. Ovaj čovek je zanesenjak pozorišta, ima vizije, i svoje vizije lovi mrežicom i pretače ih u gvozdene konstrukcije, u snopove svetlosti, u 220 volti, u instalacije, da bi ih vratio u duhovni svet. Zanesenjak. Iz kaste Van Goga, Artoa…”

Peter Halas

„Naime, govoreći otvoreno, reč je o onom problemu, sa koliko mere i sa kolikim intenzitetom je sposoban čovek stvaralac, da bude „pri sebi” onako da se to podrazumeva, bez ikakvog truda. Priznajem, sa određenog aspekta ovo pitanje je dosta ironično, čak šta više, ovo je zlobno pitanje. Doduše, njegovu važnost odmah će shvatiti oni koji imaju veze sa njim, ali biće beznačajno za one koji ne pripadaju krugu zainteresovanih. A što se tiče ove „figure” po imenu Pero, čiji me duh i stvaranje inspirisalo da spomenem malopre izgovorene stvari, i zbog čijih delova, čudnih predmeta-dokumenata njegove pozorišne stvaralačke volje smo sada tu, u ovoj galeriji, znači sada već konkretno govoreći o Perou, mogu da izjavim da je on, bogami, u svakom trenu svog života, bez nekog posebnog truda: „pri sebi”! A to je takoreći jedinstven uspeh. (…) A sada, molim vas, dopustite mi da kažem nekoliko reči o ovim nesvakidašnjim predmetima tu oko nas, o ovim retkim mementima Peroevog pozorišnog stvaralaštva.”

Andraš Jeleš

Zoltan Perovič svoja režiranja i instalacione objekte između ostalih prikazivao je u sledećim gradovima: u Berlinu, Amsterdamu, Gisenu, Drezdi, Potsdamu, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, Zrenjaninu, Subotici, Krakovu, Varšavi, Katovicu, Pragu, Šamorinu, Novoj Paki, Brnu, Sankt Peterburgu, Minsku, Parizu.