22

jun 2017. u 18h

Galerija K: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Trajanje: 22. jun 2017. u 18h

Autori:: Miroslav Krstonošić i Bogdan Tankosić

Učesnici: arh. Miroslav Krstonošić, Bogdan Tankosić i dr Branislava Kostić

Moderator: Zoran Surla, novinar

Uvod: TV emisija “Spomenici Vojvodine: Spomen obeležje Sremski front”, produkcija RTV Vojvodine

Povodom obeležavanja trideset godina od okončanja izgradnje spomen kompleksa Sremski front, u kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u četvrtak 22. juna 2017. godine u 18h, biće održana promocija publikacije “Sremski front – od bitke do spomenika“ na kojoj će govoriti jedan od autora spomeničkog kompleksa arh. Miroslav Krstonošić, Bogdan Tankosić, predsednik Odbora za Vojvodinu Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i recenzent publikacije dr Branislava Kostić. Razgovor vodi novinar Zoran Surla. Kao uvod u razgovor biće prikazana TV emisija „Spomenici Vojvodine: Spomen obeležje Sremski front“, urednika i scenariste Borka Hložan, u režiji Dragoljuba Bate Vojvodića, snimljena u produkciji TV Vojvodine 2011. godine.

Od kraja XX veka svedoci smo pokušaja da se ustanove nove kulture sećanja, revizionizma i istorijskog pamćenja.

Takođe, svedoci smo pokušaja da se diskredituje antifašizam kao univerzalna vrednost koja negira nacionalizam i rasizam. Kad je reč o Sremskom frontu, ratištu od velikog značaja za slom Hitlerove Nemačke, može se reći da je na ovim prostorima Vojvodine spojen Istočni i Zapadni front uz najaktivnije učešće NOV i JA koje su Angloamerikanci i Sovjeti uvažavali kao izuzetnog saveznika.

Spomen obeležje Sremski front nije samo posveta velikoj pobedi i borcima koji su je doneli, već i monumentalna istorijska čitanka za današnje generacije i one koje dolaze.

Sremski front PRESS

Našim projektom oprostili smo se od oblika i shvatanja koja su decenijama ranije važila. Ova likovna scenografija bila je naše zbogom socrealizmu i monumentima, svemu što je na bilo koji način komercijalizovanje ovakvih svetišta. Nismo želeli da proboj Sremskog fronta bude obeležen kao Minsk, Staljingrad i sva ostala ratišta čije epopeje simbolišu monumentalni obelisci u koje su slivene tone i tone čelika. Kad smo već odlučili da neće biti obelisk, a on je bio i centralni monument Džamonjinog rešenja, trebalo je smisliti šta uzeti kao glavni simbol spomeničkog kompleksa. Prisetili smo se svega što smo znali o samom događaju, pročitali raspoloživu građu i dokumentaciju dok nismo došli do toga da su jedinice koje su dolazile iz pravca Beograda imale jedno sabirno mesto. Na to mesto dolazio je narod iz okoline i donosio vojnicima hranu i odeću. Od Sabirališta krećemo prema Aleji časti, a ona je u zemlju usečen koridor u pravcu istok-zapad, odnosno, linijom proboja Sremskog fronta. Duž tog useka širokog 40, a dugačkog 130 metara su obeležja brigade i imena palih boraca. Potom dolazi amfiteatar sa mestom za polaganje venaca i cveća gde se okupljaju borci i rodbina da odaju počast izginulima. Odatle, prema zapadu je Muzej koji smo smestili u bunker pod zemlju.” (Izvodi iz publikacije Sremski front- od bitke do spomenika).

AKTUELNO

U NAJAVI

ARHIVA

Autori publikacije će na tribini govoriti o značaju Sremskog fronta, o ideji i autorstvu te načinu gradnje Spomen obeležja Sremski front, izgledu i sadržini kompleksa kao i o sudbini spomen obeležja nakon svečanog otvaranja 12. aprila 1988. uoči samog raspada SFRJ.

Ovo je jedinstven slučaj prenošenja obaveze održavanja objekta nulte kategorije na niže organe lokalne samouprave.

ULAZ JE BESPLATAN!