Galerie Du Centre

Galerija S: Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Trajanje: 27. april – 27. maj 2017.

Koordinator MSUV: Radovan Jokić

Međunarodna izložba “Pariz–Novi Sad / Galerie du Centre: 40 godina strasti (1976–2016)” predstavlja početak saradnje Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i poznate pariske galerije “Galerie Du Centre“, osnovane još 1973. godine. Na izložbi će biti prikazana umetnička scena iz Francuske, Velike Britanije, SAD i Poljske, koju zastupa Alan Mataraso, a koja se bavi narativnom figuracijom i Pop artom.

Projekat će ispitivati odnos Muzeja i privatnih kolekcija, umetnosti i tržišta, te pozicije slikarske umetničke scene danas.

Umetnici koji će se predstaviti u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine su: Bernar Askal, Danijel Otuar, Derek Bošjer, Oreli de la Kadjer, Kristof Kompijano, Entoni Donaldson, Gratalu, Gijomar, Džen Havort, KRIKI, Morterol, Bernar Drajfus, Emanuel Proveler, Piter Saul, Fernand Tesije, Mišel Tisbla.

PRATEĆI PROGRAM IZLOŽBE

Predavanje:

Muzeji i privatne kolekcije umetnost i tržište danas, petak, 28. april 2017. u 18h, Kino sala MSUV

Na predavanju govore:

Alain Matarasso, galerista; Lydia Harambourg, istoričarka umetnosti; Renaud Faraoux, istoričar umetnosti

Slikari:

Compiano, Donaldson, De La Cadiere, Ascal, Gyomard
Kolekcionari: Roger, Rozange i Buono

Međunarodna izložba “Pariz–Novi Sad / Galerie du Centre: 40 godina strasti (1976–2016)” predstavlja početak saradnje Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i poznate pariske galerije “Galerie du Centre“, osnovane još 1973. godine. Na izložbi će biti prikazana prvenstveno slikarska umetnička scena iz Francuske, Velike Britanije, SAD i Poljske, koju zastupa Alan Mataraso, a koja se bavi narativnom figuracijom i Pop artom.

Projekat će ispitivati odnos Muzeja i privatnih kolekcija, umetnosti i tržišta, te pozicije slikarske umetničke scene danas.

Istorijski gledano, pokret narativne figuracije je nastao u Parizu 1964. godine prilikom izložbe „Mitologije svakodnevnice“ koju su priredili Bernar Ransijak i Erve Telemak, sa željom da ponude alternativu različitim apstrakcijama koje su tada dominirale na međunarodnoj umetničkoj sceni. Njima će se pridružiti Peter Klazen, Žak Monori, Eduardo Arojo, Žil Ajo, Antonio Rekalkati, Valerio Adami, Ero, Anri Kijeko, Žerar Fromanže… čiji su se radovi pojavili kao evropski odgovor na Pop-art, koji je bio u povoju. Alen Mataraso se istinski zanima za taj pokret od kraja 70-ih godina, a naročito od izložbe koju su organizovali kolekcionari Filip i Karlota Šarme u Akademiji lepih umetnosti u Parizu. On to ovako objašnjava: „Slikar Deni Rivijer je bio moja prva faza, moj stepenik ka narativnoj figuraciji. Potom sam pratio rad umetnika koji imaju manje ili više veze s pokretom; preko Žerara Gijomara došao sam do Žan-Pola Šambasa, Ermana Braun-Vege, Kristijana Bujea, Le Bulša, Bernara Morterola, Mišela Tisblata, Tadinija, Spadarija. Po uzoru na situacionizam, koji je zagovarao zaplenjivanje slika iz reklama i stripova, protagonisti narativne figuracije se isto zauzimaju za veselu, zajedljivu, duhovitu, odgovornu i inventivnu estetiku. Jedna od preokupacija ovog širokog pokreta, koji izlazi iz istorijskih okvira, jeste ponovno preuzmanje kritičke i političke funkcije slikarstva… Razlog mog interesovanja za Pop-art i narativnu figuraciju, takođe počiva u činjenici da sam ja sin imigranata. S ovim umetnicima ja donekle branim svoju kastu. Zagovaram umetnost pristupačnu svima – umetnost naroda za narod.“

Izložba Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu prikazuje važne događaje Galerije „Centar“ i vodi nas u avanturu koja traje više od 40 godina, kroz živu i bogatu umetničku scenu Francuske.